"Miodrag Perišić, tadašnji predsednik PEN centra Srbije, rekao je na pesničkom susretu u Gračanici da je za njega „Kosovo popravni ispit čitave generacije poratnih usmerenjaka koji su malo učili“."
M.Perišić je tada bio i glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". U to vreme (1989.), u dva-tri nastavka, u njima je štampan tekst Ljubomira Tadića u kome su iznošene činjenice o obavezujućim odlukama Kominterne kojima se KPJ poziva na razbijanje Jugoslavije. U tom kontekstu, u tekstu se navode i podaci koji svedoče o saradnji (po tom pitanju) između frankovaca (ustaša) i komunista. Naravno, tekst je dočekan vokabularom analognim onom koji danas koriste drugosrbijanci kada vas etiketiraju i proglase zastupnikom teorije zavere, samo ako ste se usudili i da pomislite, kako neko iz njihovih redova (pa još za strani račun) radi na razgrađivanju vaše zemlje.
Uz sav oprez, ni M.Perišić nije slutio koliko će "usmerenjaci", ali i njihovi profesori bežati od svakog "popravnog ispita"! Imajući u vidu da su, iz njima najbolje znanih razloga, zakazali i najobavešteniji, onda se ne bi trebalo čuditi
što danas imamo iste "radove" i iste reakcije kod ukazivanja na njih i njihove protagoniste. Žalosno je što se sada, ukazivanjima na iste, organizovane prakse, protive i oni koji su ranije ukazivali na njih, i to - najčešće zajedno sa samom "decom komunizma"! Licemerje i konformizam!
Zato su pitanja iz donjeg citata samo retorička!
"Srbija 2009. nema Miloševića. Gazimestan joj nikad nije bio dalji. Pojačava se pritisak na Republiku Srpsku. Da li njeni vođi danas odlučuju racionalnije? Samostalnije? Da li bolje prepoznaju „znake vremena“? Da li ćemo pronalaziti bolji put? Neće biti dobrog u krizi. Ali nisu ni sva zla ista."
Da je bar jedan odgovor pozitivan, danas bar ne bi bilo problema oko Severne pokrajine. Uzalud je jedan Tadić pisao, jedan Perišić objavljivao, mnogi čitali; malo ih je usvojilo! Tako je to sa usmerenjacima. Za njih samo usmerenje nema alternativu, pa i kad se poklopi sa tuđinskim!
Preporuke:
0
0
2
subota, 27 jun 2009 13:03
Sremica
Trebalo je dvadeset godina da se shvati ono što je još tad bilo belodano jasno. Prekasno, na nesreću...
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 28 jun 2009 17:00
Gruvi
Pre bih rekao da smo se mi tek ovog Vidovdana stvarno probudili, a da smo poslednjih 20 godina proveli u bunilu. Mnogo smo šansi propustii, a mnogo šta je pogrešno urađeno - od plemenite ideje uzdizanja naroda i države nije ostalo ništa. Krivci su brojni, od samog Miloševića, do inostranih političara. Sad pošto smo se ponovo probudili, moramo ponovo krenunti napred - ali ovog puta moramo da učimo iz sopstvenih grešaka- u suprotnom, Vidovdan 2029 ćemo dočekati u još jadnijem stanju.
.jpg)
M.Perišić je tada bio i glavni i odgovorni urednik "Književnih novina". U to vreme (1989.), u dva-tri nastavka, u njima je štampan tekst Ljubomira Tadića u kome su iznošene činjenice o obavezujućim odlukama Kominterne kojima se KPJ poziva na razbijanje Jugoslavije. U tom kontekstu, u tekstu se navode i podaci koji svedoče o saradnji (po tom pitanju) između frankovaca (ustaša) i komunista. Naravno, tekst je dočekan vokabularom analognim onom koji danas koriste drugosrbijanci kada vas etiketiraju i proglase zastupnikom teorije zavere, samo ako ste se usudili i da pomislite, kako neko iz njihovih redova (pa još za strani račun) radi na razgrađivanju vaše zemlje.
Uz sav oprez, ni M.Perišić nije slutio koliko će "usmerenjaci", ali i njihovi profesori bežati od svakog "popravnog ispita"! Imajući u vidu da su, iz njima najbolje znanih razloga, zakazali i najobavešteniji, onda se ne bi trebalo čuditi
što danas imamo iste "radove" i iste reakcije kod ukazivanja na njih i njihove protagoniste. Žalosno je što se sada, ukazivanjima na iste, organizovane prakse, protive i oni koji su ranije ukazivali na njih, i to - najčešće zajedno sa samom "decom komunizma"! Licemerje i konformizam!
Zato su pitanja iz donjeg citata samo retorička!
"Srbija 2009. nema Miloševića. Gazimestan joj nikad nije bio dalji. Pojačava se pritisak na Republiku Srpsku. Da li njeni vođi danas odlučuju racionalnije? Samostalnije? Da li bolje prepoznaju „znake vremena“? Da li ćemo pronalaziti bolji put? Neće biti dobrog u krizi. Ali nisu ni sva zla ista."
Da je bar jedan odgovor pozitivan, danas bar ne bi bilo problema oko Severne pokrajine. Uzalud je jedan Tadić pisao, jedan Perišić objavljivao, mnogi čitali; malo ih je usvojilo! Tako je to sa usmerenjacima. Za njih samo usmerenje nema alternativu, pa i kad se poklopi sa tuđinskim!